„Odraz u ogledalu“ je psihološki triler u čijem fokusu se nalazi kriminalistička priča o pljački državne „APP“ (ako prođe prođe) banke, u toku koje se slučajno desilo ubistvo direktora filijale. U zamršeni policijski slučaj, koji vode inspektor Božović i njegov pomoćnik Draganče, upleteno je nekoliko glavnih junaka. Svako od njih je „sa razlogom“ osumnjičen za saučesništvo i do kraja romana se ne zna ko je krivac. Rukopis karakterišu dinamika, neprestana akcija i napeti završeci scena.
Ipak, u dubljem sloju romana nalazi se autorova želja da suoči čitaoca sa društvenim deformitetima u Srbiji danas – pad moralnih vrednosti, nemaština, korupcija, neefikasni organi državne uprave, nepoštovanje starijih, netolerancija na drugačija shvatanja, površnost u međuljudskim odnosima i dr. On predstavlja odraz (u ogledalu) svih nas koji živimo na ovom tlu. Kroz opise junaka i njihove živote, čitaocu se na duboko satiričan način osvetljavaju navedene pojave.
Glavni junaci knjige su sa namerom iskarikirani i njihova imena oslikavaju njihove karakterne crte. To su promašeni, izgubljeni, duboko nesrećni ljudi. Oni su odraz sukoba koji postoji između „modernih“ normi „normalnog“ i poželjnog ponašanja i tradicionalnih moralnih vrednosti. Prve su oslikane kroz predstavnike mlađe generacije: bankarske službenike Nini Lambordžini (kojoj su uzor starlete i javne ličnosti. U svoj izgled uložila je pravo malo bogatstvo u želji da je bude primećena i da se dočepa kamera i novca. U vezi je sa oženjenim, poslovnim muškarcem, koji joj finansijski pomaže, i koji joj je kupio diplomu privatnog fakulteta) i Slađana Mlakonjića Ljigu (biseksualca, usamljenog muškarca željnog ljubavi, ali i velikog stipsu kome se sve vrti oko novca), Ninijevog dečka Jocu Bildera (emotivca, naivno upletenog u njen ljubavni trougao, postao žestok momk „na silu“ - da bi se uklopio u društvo), Nenada Petardu (razmaženog tridesetogodišnjaka koga roditelji izdržavaju dok on po ceo dan sedi sa društvom u parku, izgubljenog, sklonog sitnom kriminalu), dok boje konzervatnivnih vrednosti „brane“ Nenadov otac Sveta, čuvar banke (penzioner, koji je primoran da produži svoj radni vek kako bi izdržavao porodicu) i njegova supruga, domaćica Milunka. Uklještena između ovih krajnosti, zbunjena promenama koje joj se sa svih strana nameću kako bi „preživela“, a kojima se uporno opirire, nalazi se bankarska službenica Stojana (zastala u vremenu).
Rukopis, koji obiluje humorom, u svom trećem sloju i osnovi krije još jedno pitanje, koje će čitaoci romana moći tek na kraju knjige da otkriju. Naglim preokretom radnje čitalac se sa namerom, nakon zatvaranja knjige navodi da razmišlja na ovu temu, koju sada nećemo otkriti 🙂