Knjiga „Rekla si nikad?“ nastala je spontano i neplanski. „Izašla“ je u jednom dahu iz moje duše, u trenutku kada su životne okolnosti od mene zahtevale da budem veoma jaka. Tek kasnije sam shvatila da mi je ona bila podrška „sa neba“. Kroz nju sam pobegla u novi svet, koji sam sama kreirala. U tom svetu sam plakala i smejala se družeći se sa Marijom, glavnom junakinjom romana. Tih simboličnih 9 meseci, koliko je knjiga stvarana, nisam mogla da se odvojim od tastature. To je valjda tako kada te inspiracija obgrli jako, a moja inspiracija je bila realna osoba, koja je nekada davno (kao na početku svake bajke) postojala u mom životu. Između ovih korica nalazi se jedno poglavlje junakinjinog života i važno iskustvo koje je stekla kroz zabranjenu ljubav. Ukoliko ova knjiga barem jednoj osobi pomogne da donese bolju životnu odluku, ili ukoliko spreči neželjene situacije, onda će njeno postojanje dobiti pun smisao.
Živimo u svetu koji ima brz tempo. Hroničan nedostatak vremena nam ne dozvoljava da upoznamo sebe, niti druge ljude. Trčeći za poslom i karijerom kako ne bismo ostali gladni, mi ostajemo gladni ljubavi. Upravo takva je i glavna junakinja ovog romana. Marija je uspešna, poslovna žena, tridesetih godina. Kao i većina savremenih devojaka, i ona još uvek traži partnera uz koga će se ostvariti u ulozi supruge i majke. I pronalazi gospodina pravog. Ali ne onog za živeli su srećno do kraja života, nego pravog za učenje važne životne lekcije. Ta lekcija, da sreću treba tražiti unutar sebe, dolazi joj kroz bolna iskustva i zabranjenu ljubav kojoj nije mogla reći ne. Ona je bila uzorna devojka. Prstima sudbine upletena je u vezu sa zauzetim muškarcem. On je vešto i neprimetno uvlači u priču koju je do juče gledala sa osudom. A kako se život može poigrati sa našim principima, i našim ja to NIKADA ne bih uradila, govori i sledeći odlomak iz knjige:
“Okrenula sam leđa laptopu, svom poslu i upozoravajućem glasu prijateljice kome sam poklopila slušalicu. Pogledala sam kroz prozorsko staklo svoje kancelarije. Ispred mojih očiju prostro se široki bulevar pun poslovnih zgrada, bujnih krošnji drveća, užurbanih lica i automobila koji su u kolonama nekuda odlazili. Bio je to moj grad, u kom, za trideset dve godine nisam pronašla pravu ljubav. I evo je sada, dolazila je sporednim putem, iz nerazjašnjene situacije, nerazvedenog braka, s Markovim detetom u prtljagu.
Najednom, moja priča nije zvučala najbolje. Najednom, ličila je na sve one o kojima sam slušala s podsmehom, jer su se događale drugima. Sada, gledala sam niz ulicu, u istu takvu priču, s malom izmenom - ova se dešavala baš meni. U trenutku, dojučerašnji stavovi prestadoše da važe. Podsmeh mi skliznu s lica, jer je u mome srcu kucalo daleko važnije, duboko ljudsko osećanje koje menja sve: ljubav! Bila sam primorana da svoju, tako sličnu situaciju, posmatram iz sasvim drugog ugla. Tuđe veze osuđene na propast, poput ove u koju sam sve dublje ulazila, veze za koje sam uvek verovala da se meni nikada ne mogu desiti, sada su postale moja izvesnost. Ali, ja sam već imala spremno ime za to. Svaki slučaj je za sebe. Marko je čovek kome treba dati šansu, zaključila sam, dok mi je srce tuklo od sreće.“
Marijina snažna i gotovo detinje iskrena ljubav, konstantno nailazi na probleme. Donosi joj na smenu red osmeha, pa red suza. Ona postaje borac za svoju ljubav i vodi iscrpljujuću borbu protiv roditelja i okoline. I pita se zašto joj se to dešava? U izboru partnera vodila se glasom svoga srca. A srce ne bi trebalo da greši. U potrazi za odgovorima na pitanja koja se gomilaju iz dana u dan ona odlazi na razna mesta – kod astrologa, u crkvu, pa i u svoj prošli život. Jer od trenutka kada je upoznala Marka, ona oseća kako je neke situacije već videla i doživela. Intuicija joj govori da ga od ranije poznaje. Njihov susret otvara nova pitanja - da li postoji sudbina kao nešto što nam je svima unapred zacrtano, ili sudbinu sami krojimo? Postoje li karmičke veze i ljubavi koje nismo mogli izbeći? Tu na scenu stupa priča o Marijinom prošlom životu i njegovom uticaju na sadašnju vezu, kao i znacima koje je dobijala na putu. U njoj čitaoci mogu pronaći argumente i za odgovore na ova pitanja.
“Svet i uopšte život na prvi pogled izgleda previše složen i komplikovan, a u osnovi je vrlo jednostavan. Pogledamo li njegovu suštinu, videćemo da je sve vidljivo i ono što je oku nedokučivo, satkano ustvari od istog elementa. Od energije tj. vibracije. Svaki čovek, predmet, biljke, životinje, okeani i elementarne čestice kvarkovi - sve ima energiju. I sve te energije se nalaze u stalnom procesu interakcije, privlače se ili odbijaju. Kroz direktan kontakt ili prenosom energije na daljinu... – Ono što je za vas bitno da shvatite jeste da i naše misli imaju efekat na spoljašnji svet. Ako čovek stalno negativno misli, on dovodi negativnu energiju u svoje okruženje. Pod tim uticajem će se čak i njegovo telo menjati. Bolest nije ništa drugo do disharmonija vibracija energije. Manjak energije. I na nju se može uticati uz pomoć drugačijih vibracija: muzikom, bojama, mirisima i mišljenjem, svakako. Ali čoveku niko drugi ne može pomoći ukoliko on to sam ne želi –…. Tu nema mistike, sve je fizika. Čovek je magnet koji privlači u svoj život i dobro i loše. Zato su mudri ljudi govorili da si onakav kakve su ti misli. Treba da volimo sebe i ljude oko nas, da im želimo dobro, čak i kada izgleda da oni nama ne žele isto. Svi smo mi jedni drugima neophodni putokazi, neka vrsta odraza u ogledalu na osnovu kojih možemo da vidimo sopstvene nedostatke na kojima treba da radimo. Mi učimo kroz život jedni od drugih. I jako je važno da u životu radimo ono što nas čini srećnima. Uvek postoji izbor! Zapamti – mi smo ti koji biramo.”
Iako sami krojimo svoju sudbinu odlukama koje donosimo, nekada tu odluku nije lako doneti. Posebno kada jaka strast i hemija spoje dva bića. Upravo takva strast opisana je u ovom romanu. Njom se, donekle, može opravdati junakinjina zaslepljenost i opčinjenost ovim muškarcem. U romanu se može pronaći svaka žena, jer su upravo žene te koje najčešće daju prednost emocijama u odnosu na razum. Motiv za pisanje ovog dela bila je želja da se čitaocima vrati vera u ljubav, ma koliko ona nekada bolna bila. Jer svaka situacija koja nam se dešava može se posmatrati iz pozitivnije perspektive. Smisao života jeste sreća. I zato, ukoliko se pitate da li radite nešto kako treba, zapitajte se DA LI SAM SREĆAN/SREĆNA? Do sreće se dolazi radom na sebi, uz prihvatanje sopstvene odgovornosti za sve što nam se dešava. Jer izbor uvek postoji. Glavna junakinja je izabrala svoju sudbinu kako postupcima i odlukama koje je donosila u sadašnjem, tako i u prošlom životu. A inspiracija za priču o prošlim životima, karmičkim vezama i srodnim dušama bila je slika Leonarda da Vinčija Dama sa hermelinom koja se nalazi na korici knjige.
Nadam se da ćete uživati u Marijinom i Markovom svetu, punom obrta i najrazličitijih emocija.
